Jovan Divjak

Ova vijest zasluzuje posebnu temu, jer se radi o covjeku koji je puno toga uradio za BiH

Penzionisani general Armije BiH Jovan Divjak dobitnik je ovogodišnje nagrade Društva za ugrožene narode koje obilježava 40. godišnjicu rada i djelovanja pod motom „Za ljudska prava - širom svijeta".



Nagrada koja nosi ime Victor Gollancz dodjeljuje se Divjaku za njegovu odbranu BiH, a posebno grada Sarajeva, te njegovo angažman u organizaciji „Obrazovanje gradi Bosnu i Hercegovinu.

"Uručenje ove prestižne nagrade Divjaku obavit će se 9. decembra 2008. godine u Berlinu na svečanosti koja će biti upriličena u povodu obilježavanja 60. godišnjice UN-ove Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida", istakla je, uz iskrene čestitke generalu Divjaku, predsjednica Društva za ugrožene narode za BiH Fadila Memišević.

(FENA)

jaran (citat):Ova vijest zasluzuje posebnu temu, jer se radi o covjeku koji je puno toga uradio za BiH

Penzionisani general Armije BiH Jovan Divjak dobitnik je ovogodišnje nagrade Društva za ugrožene narode koje obilježava 40. godišnjicu rada i djelovanja pod motom „Za ljudska prava - širom svijeta".



Nagrada koja nosi ime Victor Gollancz dodjeljuje se Divjaku za njegovu odbranu BiH, a posebno grada Sarajeva, te njegovo angažman u organizaciji „Obrazovanje gradi Bosnu i Hercegovinu.

"Uručenje ove prestižne nagrade Divjaku obavit će se 9. decembra 2008. godine u Berlinu na svečanosti koja će biti upriličena u povodu obilježavanja 60. godišnjice UN-ove Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida", istakla je, uz iskrene čestitke generalu Divjaku, predsjednica Društva za ugrožene narode za BiH Fadila Memišević.





(FENA)

To je čovjek bez mrlje na svom obrazu, izuzetno vojno školovan a njegovi aduti nisu korišteni , nekome je smetala pripadnost domovini BiH .
Ko ga se sjeća iz rata , kako su ga tretirali - znat će i o čemu mislim .

Prijeko (citat):To je čovjek bez mrlje na svom obrazu, izuzetno vojno školovan a njegovi aduti nisu korišteni , nekome je smetala pripadnost domovini BiH .
Ko ga se sjeća iz rata , kako su ga tretirali - znat će i o čemu mislim .

Sasvim si u pravu sto se tice Divjaka, zaista je bio najobrazovaniji i najstrucniji ali je izgleda nekome smetao

Upravu si... nisu mu vjerovali.....

Prijeko (citat):To je čovjek bez mrlje na svom obrazu, izuzetno vojno školovan a njegovi aduti nisu korišteni , nekome je smetala pripadnost domovini BiH .
Ko ga se sjeća iz rata , kako su ga tretirali - znat će i o čemu mislim .

Patriota R BiH, kojeg su makli kasnije

Jovan Divjak

"Mi pomažemo djeci jer ih država zanemaruje"

Penzionisani general Armije RBiH i nosilac odrena Legije časti, Jovan Divjak, posljednjih godina posvećen je brizi za djecu bez jednog ili oba roditelja, kojima pruža priliku da ostvare uspješan život. Od heroja do predsjednika udruženja "Obrazovanje gradi BiH", Divjak je uvijek ostao veliki gospodin i omiljena ličnost među ljudima dobre volje.
Jovan Divjak

Rođen je 1937. godine u Beogradu, kada mu je otac, učitelj porijeklom iz Bosanske Krajine, služio vojni rok u Srbiji. Završio je 12. klasu Akademije kopnene vojske u Beogradu i Štabnu školu francuske vojske, najugledniju vojnu školu operative u Evropi. Beograđanin po rođenju, a Bosanac po opredjeljenju, Divjak kroz rad sa mladima nastavlja svoju borbu za jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu, ideju kojoj je cijeli život vjeran.

Razgovarala: Nermina Voloder

Udruženje "Obrazovanje gradi BiH“ proslavlja 15 godina postojanja. Da li se osjećate kao da ste ispunili neki cilj kada je rad sa mladim generacijama u pitanju?

U petnaest godina koliko smo stipendirali talentirane učenike i studente, djecu žrtve rata i djecu romske nacionalnosti, stvorili smo jednu porodicu koja je uz našu pomoć stekla znanje i omogućila sebi perspektivan život. Posebno sam zadovoljan što imamo preko 29.000 stipendista, koji su imali priliku da dobiju kvalitetno obrazovanje, koje ne bi mogli steći u svojim porodicama. Oni su iskoristili priliku ljudi dobre volje koji su 1994. osnovali ovo udruženje, a i svih onih koji su nas podržali. Naime, udruženje veći dio sredstava stvara samo, organizujemo koncerte u humanitarne svrhe, prodajemo knjige, pravimo izložbe slika... Ima pojedinaca koji pokazuju interes i razumijevanje prema nama, a podržavaju nas i Grad Sarajevo, Federalno ministarstvo obrazovanja i nauke, ali i strane organizacije.

Je li istina da je jedna gospođa koja je preminula kompletno svoje nasljedstvo prepisala Udruženju?

Istina je. To je još jedna od naših dragih priča. Prije šest godina dobili smo poziv od komšinice i prijateljice te gospođe koja je ostavila je 24.000 KM našem udruženju. Djeca koju smo, zahvaljujući tim sredstvima, finansirali cijelu godinu, kao i mi, bit ćemo joj vječno zahvalni.

Koliko države i institucije vlasti slijede vašu ideju da obrazovanje gradi Bosnu i Hercegovinu?

Mi smo se, u prvom redu, opredijelili za pomaganje djeci žrtvama rata i talentiranoj djeci, zato što to država ne radi. Ministarstvo koja se bavi boračkim pitanjima, pitanjima djece, ne radi svoj dio posla, onda nevladine organizacije nastoje da isprave bar jedan dio onoga što vlasti zanemaruju. Vlast nije shvatila da ulazak u Evropu zavisi od ulaganja u obrazovanje, kao i saradnje sa civilnim sektorom. Mi trebamo biti njihov partner, a ne kritizer.

Koliko se Vaš sadašnji rad nevladinog službenika razliku od karijere vojnika?

Čitava moja karijera zapravo je bila posvećena radu sa mladima, kroz vojnu naobrazbu, jer sam se 18 godina bio u vojnom školstvu. Doživio sam da je poslije Drugog svjetskog rata bilo mnogo mladih ljudi izbjeglica iz Hercegovine, isto bez roditelja. Naučio sam šta znači biti bez roditelja i shvatio sam šta znači biti po domovima, tako je moje opredijeljenje za obrazovanje bila prirodna stvar. Obrazovanje je najbitnija stvar za razvoj i opstanak jedne države, posebno Bosne i Hercegovine.

Da li mlade ljude koje stipendirate učite da slijede Vaš primjer, te da gaje ljubav prema svojoj državi?

Prije svega, moram istaći da do sada nikada nismo imali nikakvih problematičnih ponašanja naših stipendista. Međutim, ono što nama smeta jeste da kada posjetimo neke od škola, tamo su još geografske karte SFR Jugoslavije. Te mlade generacije se uče na nečemu što više ne postoji. S druge strane, djeca koja su izašla iz Udruženje ne pokazuju poseban interes za cjelovitu i jedinstvenu Bosnu i Hercegovini, jer svi su vezani za roditelje, a oni su nažalost podijeljeni na tri dijela. Naprimjer, imamo djevojku iz Istočnog Sarajeva koji je naš stipendista i koja studira na Akademiji likovnih umjetnosti u Sarajevu i nije ovdje najbolje primljena, jer je navodno nekome odavde uzela mjesto. S druge strane, iz Istočnog Sarajeva pitaju zašto se ne školuje u Banjaluci ili Beogradu.
(Sarajevo-x.com)

22zmaj (citat):

Prijeko (citat):To je čovjek bez mrlje na svom obrazu, izuzetno vojno školovan a njegovi aduti nisu korišteni , nekome je smetala pripadnost domovini BiH .
Ko ga se sjeća iz rata , kako su ga tretirali - znat će i o čemu mislim .

Patriota R BiH, kojeg su makli kasnije

Gdje su ga makli..?


On je posebna priča i takvom čovjeku treba odati počast u svakom "momentu"

Lela (citat):


Gdje su ga makli..?


On je posebna priča i takvom čovjeku treba odati počast u svakom "momentu"

Iz javnog života , iz Armije BiH , nisu ga yebali ni 5 % ,............ Alija & compani a čovjek je bio stvarni patriota a ne kao mnogi ,.............. iz nekih interesa .

Intervju: Jovan Divjak, branitelj Sarajeva


Mržnja je danas veća nego na kraju rata







Razgovarali: Žarka
Radoja i Bojan Tončić



Niko ne prihvata da je njegova
strana činila zločine i to je veliki problem: Jovan DivjakPhoto: LA







Svima je ovdje dosta tih prepucavanja, netolerancije i
mogu vam reći da je danas veća mržnja nego što je bila odmah poslije
rata. Republika Srbija sada koristi svoje jače političke i pravne adute,
ima pravosuđe koje je iskusnije i povezanije sa međunarodnim pravnim
sistemom tako da su oni to iskoristili da još više zaoštre odnose

Slučaj hapšenja Ejupa
Ganića u Velikoj Britaniji na osnovu poternice zvaničnog Beograda,
podigao je tenzije između BiH i Srbije na nivo koji je blizak onom iz
devedesetih godina. Srbija, čija je zvanična politika prema zemljama
susedima dovela do novog zatezanja odnosa ravnih onome kada je na vlasti
bio Slobodan Milošević, zahteva izručenje Ejupa Ganića zbog zločina u
Dobrovoljačkoj ulici koji se desio 3. maja 1992. godine kada je u napadu
ubijen jedan broj vojnika JNA. Na poternici Srbije, uz Ganića, nalazi
se još 18 ljudi, od kojih neki nisu više među živima. Zahtev za
izručenje poklapa se sa početkom suđenja Radovanu Karadžiću pred sudom u
Hagu, istim onim sudom koji je pre nekoliko godina slučaj Dobrovoljačka
predao Tužilaštvu BiH u nadležnost. Na spisku se nalazi i brigadirni
general Armije BiH u penziji, Jovan Divjak koji za e-novine komentariše
potez srbijanskih vlasti, govori o njegovim posledicama i o ponovnoj
upotrebi propagande koja je koincidirala sa početkom suđenja Radovanu
Karadžiću pred sudom u Hagu.

* Bili ste na licu mesta
tog 3. maja 1992. godine. Šta se zapravo desilo u Dobrovoljačkoj i kakva
je odgovornost oficira obeju strana za pogibiju vojnika?
Zaboravlja
se od strane Beograda i RS, ili je to namerno, da je sve počelo 2.
maja. Naime, tog dana zbog odsutnosti Alije Izetbegovića verovatno je
procenjeno da je grad u manjem haosu, a Armija BiH koja je tada još
uvijek bila TO BiH, bila je nenaoružana, nije imala teško naoružanje.
Mala digresija: ovih dana je u Hagu Karadžić tvrdio da smo imali
helikopter u gradu, što je smešno. Da se vratimo na 2. maj. U ranim
časovima je počeo napad na grad, bombardovanje je u ta dva dana bilo
jako, preko 50 građana je ubijeno. Vojska je tada sa dva pincgauera
došla na 200 metara od Predsedništva BiH. Čitava ta akcija je bila da se
izvrši vojni udar na Predsedništvo, i na taj način u odsustvu Alije
Izetbegovića, da se uspostavi vlast u Sarajevu. Iza ta dva pincgauera
išla su dva transportera a iza njih tenkovi, međutim, s obzirom na
činjenicu da su naše protivoklopne grupe zaustavile pincgauere, da su ta
dva vozila bukvalno spaljena, ostala motorizovana vozila su se vratila u
Lukavicu i u Nedžariće. Taj dan je završen time što je Alija
Izetbegović uhvaćen i odveden u Lukavicu. On je tvrdio da je zarobljen a
komandant četvrtog korpusa je rekao da je samo zadržan. Šta se dešavalo
u tom vremenu dok je Alija Izetbegović bio u Lukavici, ko je vodio
pregovore i s kim, ja to ne znam. Neću da govorim ono što sam pročitao
iz štampe jer to tog 3. maja, kada se desila Dobrovoljačka, nisam znao.
Tog dana je došlo do razmene između Alije Izetbegovića i Milana
Kukanjca, opet prema nekoj informaciji koju smo imali u štabu trebalo je
da sa tri vozila iz Lukavice Alija Izetbegović dođe do Druge vojne
oblasti i da dođe do razmene. Međutim, došlo je oko 30 vozila. U dva
sata popodne na vozila su natovarena materijalna sredstva, dokumentacija
iz Druge vojne oblasti, formirala se kolona i krenula prema Skenderiji.
Kod Čobanije je kolona zaustavljena. Tog momenta sam naišao, popeo se
na trotoar da pitam Aliju Izetbegovića o čemu se radi, a on me pita
zašto je zaustavljena kolona na šta ja nisam imao odgovor. Nisam znao.
Nakon pola sata toj koloni je dozvoljeno da krene dalje. Dok sam ja
komunicirao sa Izetbegovićem, desila se pucnjava duž kolone, na koju sam
komandovao „Ne pucajte!”. Taj snimak je prikazan više puta na
televiziji. Posle toga kolona je krenula prema Lukavici a transporter sa
Izetbegovićem ka Predsedništvu BiH, dok je Kukanjac nastavio ka
Lukavici. Pola vozila je bez problema otišlo za Lukavicu, a pripadnici
TO, rezervnog sastava policije, Patriotske lige, Zelenih beretki, su
zaplenili ostalih 15. Naravno, pitate se ko je to pucao. Zna se ko je.
Tada nije bio organizovan napad, jer nije bilo jedinstvene jedinice. Tu
su bile grupice po pet, šest ljudi Patriotske lige, Zelenih beretki, TO,
policije, sveukupno negde oko 200, 300 ljudi, ne više, od kojih su,
nažalost, pojedinci pucali ali to nije bio organizovan napad. Bio je to
izvestan haos u kojem niko nije mogao da komanduje.

* Iz Srbije najavljuju da imaju
jake dokaze, čak snimke da je Ganić naredio pucanje po koloni.
Ganić
jeste u to vrijeme zamjenjivao Aliju Izetbegovića u odsutnosti. Svako
ko zna malo oko vojske zna da je Predsjedništvo u toku rata bilo vrhovna
komanda. Ne volim nagađanja. Tužilaštvo treba da utvrdi šta je ko i
kako komandovao. U pravu ste da ima dosta snimaka koji se vrte po
televizijama u kojima se može utvrditi da je neko iz predsedništva,
odnosno iz TO, izdavao nekakve komande. Međutim, zaista bih želio da sve
to utvrdi Tužilaštvo, nikako novine, niti propaganda, jer se time
stvara još veća nesigurnost kod građana. Evo i danas, dolazeći s posla
zaustavlja me svaki drugi, građanin i pita „Šta je ovo, šta nam ovo
rade, pa valjda smo se mi branili.” Jeste, branili smo se, ali je bilo
postupaka, to je činjenica, koji nisu u skladu sa Ženevskom konvencijom.

* Tužilaštvo u BiH je 2005.
godine pokrenulo istragu u ovom slučaju kojom je obuhvaćeno 15 ljudi,
među njima ste i vi. Ukoliko se slučajem „Dobrovoljačka” bude bavilo
Tužilaštvo BiH veća je verovatnoća da se proces pre okonča, jer su skoro
svi osumnjičeni na njenoj teritoriji. Prema sporazumu Srbije i BiH,
zločincima se sudi u matičnoj zemlji. Srbija na ovaj način rizikuje da
odugovlači proces decenijama jer do osumnjičenih ne može da dođe sem na
način kao i u slučaju Ejupa Ganića.
Činjenicu da se Tužilaštvo BiH bavi tim
slučajem niko sa desne strane Drine neće da prihvati. U slučaju
„Dobrovoljačka” svi mi koji se nalazimo na spisku, na listi, s nama je
obavljen razgovor. Ja sam osumnjičeni, dva puta sam išao i davao izjave,
kad dođe do suđenja one će biti meritorne u tome šta sam, koliko i u
čemu odgovoran. Mislim da je to povezano sa slučajem
Karadžić. Dobro se zna da je taj „slučaj” Hag prepustio državnom
tužilaštvu jer oni u njihovim procenama, odnosno utvrđivanju krivice,
nisu došli do podataka da bi se mogla dići optužnica za nekoga u Hagu.
Pretpostavljam da mnogi znaju da oni koji su bili akteri svega toga u to
vreme više nisu u BiH, ima nekih koji su umrli, uostalom, znate da su
se na prvobitnom spisku našla trojica mrtvih ljudi. Očito da se nešto
uradilo na brzinu da bi se držala tenzija, nepoverenje, nedostatak želje
da se situacija na Balkanu stabilizuje i da sve zemlje Balkana uđu u EU
i Nato.

* Da li se ovaj potez srbijanskih
vlasti tumači u BiH kao politički?
Da. Ovog trenutka
vlastima u Srbiji je najveći problem suđenje generalu Perišiću u Hagu.
Pokušavaju da to malo stave pod kontrolu, da produže jer je on bio
načelnik štaba JNA i o mnogim stvarima zna, učestvovao je u donošenju
odluke u BiH. Naravno, znao je ono što se desilo u Srebrenici. To je
jedna priča. Ja mislim da će ovo negativno uticati i na Srbiju i na
njihovo dalje uključivanje u Evropsku uniju i NATO iz prostog razloga
jer oni ne predaju svoje ratne zločince, Mladić je još uvek na slobodi, a
u isto vreme vode računa šta se dešava u našem dvorištu. Time oni
pokazuju, svesno ili nesvesno, da su ipak akteri ratova na prostoru
bivše SFRJ. Sad je u toku proces protiv Karadžića i Perišića u kojem će
se potvrditi ono što se već zna. Karla del Ponte je u dogovoru sa
Goranom Svilanovićem određen deo dokumenata „sačuvala” da ne dođu pred
sud. U tim dokumentima se govori o sastancima Ratnog saveta
Predsedništva Jugoslavije u kojima se tačno govori koliko je Srbija
uključena u ratove.

Podrška Ejupu Ganiću: Građani Sarajeva u
protestnoj šetnjiPhoto: edin tuzlak





*Kakvu poruku Srbija ovakvim postupkom šalje BiH? Da li se na ovaj način
mobiliše građanstvo BiH ka nacionalističkim strankama?
Ovo
će još više razdvojiti, dovesti do jačanja animoziteta između
Federacije BiH, najviše Bošnjaka i Republike Srpske. Nije to vezano samo
za Srbiju, nego i za RS jer poruke iz RS idu ka tome da je hapšenje
Ganića pravda, da je na taj način izvršena pravda. Oni daju sebi za
pravo da ocene da je Ganić odgovoran za zločin koji se desio u
Dobrovoljačkoj ulici. Tu se stvorila jedna napetost, među ljudima je
dosta straha, nema velikih reakcija. U petak je manja grupa
protestvovala pred ambasadom Republike Srbije. Svima je ovdje dosta tih
prepucavanja, netolerancije i mogu vam reći da je danas veća mržnja nego
što je bila odmah poslije rata. Republika Srbija sada koristi svoje
jače političke i pravne adute, ima pravosuđe koje je iskusnije i
povezanije sa međunarodnim pravnim sistemom tako da su oni to
iskoristili da još više zaoštre odnose. Iskreno, mislim da će to
narednih dana biti još gore, jer Ganić neće u narednih mjesec dana biti
izručen niti jednoj strani niti će ga pustiti.

*Suđenje Radovanu Karadžiću
se poklopilo sa hapšenjem Ejupa Ganića. Javnost u BiH, koliko se da
isčitati iz medija, ne veruje da je to slučajno.
Moglo
bi se to vezati u sledećem kontekstu. Tužilaštvo JNA je izvršilo
analizu i procjenu i došlo do spoznaje odgovornosti određenih lica u
predmetu Dobrovoljačka ulica. Po ukidanju vojnog tužilaštva , predmet je
prešao u nadležnost Tužilaštva Srbije. Srbija je čekala do 28.
februara, 27. je potpisan sporazum između pravosuđa BiH i Srbije o tome
da se procesuiranje organizuje tamo gde se zločin desio. Suprotno od
toga oni angažuju čitavo pravosuđe prema državi koja je i tokom rata
bila naklonjena Beogradu i nije objektivno pratila celu situaciju
stradanja građana BiH. Podsjetiću, postoji zvanični podatak da je u BiH
tokom rata oko 100.000 ljudi poginulih; od toga 64.000 Bošnjaka, 33.000
Srba i 7 - 8.000 Hrvata. Ovim potezom vlasti u Srbiji hoće da odvuku
pažnju sa procesa koji se vodi protiv Radovana Karadžića jer taj proces
nije vezan samo za njega. Ima puno detalja koje će Karadžić vezati za to
da je sva logistička, materijalna i moralna podrška bosanskim Srbima
ipak dolazila iz Beograda i da oni nikada ne bi mogli samostalno voditi
rat u BiH. Naravno, bez pomoći tehničkim sredstvima oni ne bi mogli
dobiti teritoriju koju danas imaju, ovih 49 odsto. Sigurno je da se ovo
što se danas dešava sa Ejupom Ganićem jedan politički akt koji je,
nažalost, prihvaćen uslovno od engleskog pravosuđa. Onog momenta kada je
Ganić zadržan iz Sarajeva su slane poruke da se cijeni britansko
pravosuđe kao najpravednije i da se Ganiću ne može desiti ono što mu se,
eto, sad dešava. Naše uverenje da se do pravde mnogo bolje dolazi u
Engleskoj nego recimo kod nas, očigledno je bilo obmana.

* Upravo od Karadžića se
može ovih dana čuti najgora propaganda koju je Srbija koristila za vreme
rata na prostoru bivše SFRJ. Jedan od simbola opsade Sarajeva bila je i
ostala priča o masakru na pijaci Markale. U srbijanskoj propagandi taj
je događaj predstavljen kao bošnjačka ujdurma, žrtvovanje svojih građana
zbog propagandnog efekta. Danas se u Srbiji taj događaj predstavlja kao
istina, kad neko od političara i javnih ličnosti brani ratne zločince,
obično kaže „To je kao i u slučaju Markale“, budući da se u javnosti to
podrazumeva kao prevara. Šta je istina i kakve ste interpretacije u koju
svrhu videli?
Sredstva javnog informisanja su
pripremila, vodila i zaključila rat, znači propaganda je ta koja je
dovela do rata. Pre Markala, govorimo o prvom napadu 5. februara 1994.
godine, bila je tržnica Ferhadija 27. maja 1992. kada je ubijeno 17
ljudi koji su čekali u redu za hljeb, a vidite o tome se ništa ne
govori. Kao ni o stradanju dece na Dobrinji i na nekoliko mesta u
Sarajevu. Naravno, svelo se na Markale iz prostog razloga jer je tu bilo
najviše žrtava. Međutim, sud u Hagu je za Markale tačno procenio i
učinio odgovornim komandanta romanijsko sarajevskog korpusa koji je i
dobio 40 godina za sve ono što se dešavalo u Sarajevu. Za drugi zločin
na Markalama, 28. avgusta 1995. godine, takođe je utvrđeno da je
granata došla sa položaja Vojske RS. Propaganda ide dotle da se javno i
danas govori da smo sami sebe ubijali. S jedne strane to je logično, iz
prostog razloga što niko neće da prizna svoje zločine, pa ni pripadnici
Armije BiH za određene zločine u Sarajevu, u dolini Neretve o čemu je i
Haški sud dao svoju ocenu.

Photo: edin tuzlak





* Šta danas, 15 godina nakon završetka rata, vidite kao najizraženiji
vid propagande na obe strane?
Kroz nastupe
Karadžića u Hagu vidi se da je ta propaganda još gora. Tokom rata
informacije nisu bile dostupne ni jednoj ni drugoj ni trećoj strani, za
vreme rata sredstva javnog informisanja u Evropi različito su bila
naklonjena zaraćenim stranama, neko je bio naklonjen Vladi BiH a neko
Vladi Srbije i RS. Međutim, danas posle 15 godina jasno se zna šta se
dešavalo. Naravno, i danas sve tri strane odbijaju da priznaju da su baš
oni činili bilo koje zločine. Činjenice govore sasvim suprotno.
Propaganda je ogromna a upravo primer Karadžićevih izjava na suđenju
govori tome u prilog. Graniči se sa nemoralom kad Karadžić kaže da su
Muslimani sami sebe ubijali, da su na prvim Markalama donesene lutke, da
su tijela sa drugih mijesta donesena, da tog jutra nije bilo nikakve
pijace pa samim tim ni gužve u gradu, itd. Čini mi se da je propaganda
danas gora i koliko je meni poznato, nedovoljno naravno, to se prihvata u
medijima u Srbiji kao činjenično stanje. Karadžić nije žrtvovan nego
trijumfalno brani svoj narod. Jedna od njegovih izjava je bila prizemno
smešna, da je JNA napadnuta u Sarajevu koje pripada Srbima. Za opštinu
Stari grad na kojoj se nalazi Dobrovoljačka ulica, on govori da je
teritorija srpskog Sarajeva. Eto jedne od propagandnih akcija koje
Karadžić koristi za Haški sud.
* Da li imate uopšte osećaj da su
se odnosi BiH i Srbije promenili u odnosu na devedesete, nakon ovakvih
poteza vlasti?
I sa jedne i sa druge strane političari imaju
stalnu želju da postoji tenzija, jer u suprotnom, ne mogu ostvarivati
svoje planove i ideje. Moje mišljenje je da se nije puno toga promenilo.
Jeste da je došlo do promene jedne, druge vlasti. Međutim, nedavno je
Vojsilav Koštunica na televiziji bez ikakvog stida veoma nekorektno
govorio da su za sve što se desilo u BiH, krivi Alija Izetbegović i
muslimani. Ponavljao je priču da su muslimani hteli svoju državu a da su
Srbija i Hrvatska bile dve poluge koje to nisu dozvoljavale. Dakle,
ništa se posebno nije promenilo. Međutim, izuzetno je pozitivno bilo što
je predsednik Srbije došao i poklonio se žrtvama Srebrenice, ali to na
primer Dodik nije nikada uradio. Nema puno novina u odnosima između BiH i
Srbije u poslednjih 15 godina. Uostalom, znate da tri godine BiH nije
imala ambasadora u Srbiji. Svi ponuđeni kandidati zvaničnom Beogradu
nisu odgovarali, za svakog je bilo okačeno zvono da su baš oni
učestvovali u zločinima u BiH.


e-novine

S ovim je sve rečeno :

Niko ne prihvata da je njegova
strana činila zločine i to je veliki problem: Jovan Divjak

INTERVJU: JOVAN DIVJAK - penzionisani general ARBiH


NEARGUMENTOVANA TVRDNJA DA JE DEJTON
ZAUSTAVIO ARBiH DA "IZBIJE DO DRINE"








Gospodine Divjak! Jednostavno je iznuđeno da
ovaj razgovor započnemo na temu hapšenja gospodina Ejupa Ganića u
Londonu. Hoćete li, u najkraćem, ispričati događaj koji se desio
početkom maja 1992. godine u Doborovoljačkoj ulici u Sarajevu?









GENERAL DIVJAK: Beograd, a i Republika Srpska „uhvatitli“ su
se Dobrovoljačke ulice kao „pijan plota“! Povod za Dobrovoljačku ulicu
koja se desila 03.05.1992. godine je drugi maj kada je JA u jutarnjim
časovima sa položaja oko Sarajeva: Mrkovići, Trebević, Lukavica od
jutarnjih časova granatirala važne objekte u gradu. Elektroprivredu,
Energoinvest, Željezniču stanicu, zgradu Predsjedništva, izvršena
diverzija u glavnoj pošti (na obali) kojom prilikom je iz upotrebe
izbaćeno 60.000 telefonskih linija. Sa dva pincgauera došli su na 200
metara od zgrade Predsjedništva za kojima su se kretali dva oklopna
transportera, 2-3 tenka, jedan je došao čak do jevrejskog groblja, a
transporter do Estrade (na desnoj obali Miljacke). Pincgauri i
transporter (kod Estrade) uništeni su dejstvom protiivoklopnih grupa, a
ostala mehanizovana vozila vratila su se prema Lukavici i Nedžarićima. U
borbama sa borbenim grupama TO, PL, Zelene beretke, policije JA je
izgubila oko 30 vojnika i oficira. U popodnevnim satima zarobila je
predsednika Predsedništva RBiH Aliju Izetbegovića na sarajevskom
aerodromu. Trećeg maja dolazi do razmene između komadanta 2. VO generala
Milutina Kukanjca i Alije Izetbegovića u komandi 2.VO (opština Stari
grad).

Inače, pripadnici JA iz 2.VO utuvarili su
materijalno tehnička sredstva i borbenu dokumentaciju na oko 30 motornih
vozila. Oko 18,00 sati 3.05.1992. godine formirana je kolona vozila i
krenuli su ulicom Dobrovoljačka prema Skenderiji i dalje prema Lukavici.
U jendom momentu kolona je zaustavljena (oko 10 minuta) i na zahtev
Alije Izetbegovića, dozvoljen je pokret kolone vozila. Dok je kolona
bila zaustavljena pojedinci su pucali na vojna i civilna lica u
vozilima, skinuli sa vozila preko 150 lica i priveli ih u fiskulturnu
salu FIS-a, oko 500 metara od Dobrovoljačke ulice. U pucanju ubijeno je neosnovano i bez razloga osam lica. Pripadnici policije, Patriotske lige, TO,
Zelenih beretki (meni nepoznata lica) zaplenili su oko 16 motornih
vozila dok je njih šesnaestak otišlo u Lukavicu. Nalazio sam se u
Dobrovoljačkoj i tom prilikom, u momentu kada se pucalo na kolonu,
komandovao sa glasom „Ne pucaj“. Događanje u Dobrovoljačkoj zabilježio
je kamerman TV Sarajevo, a snimak je „obišao“ čitav svet. Incident koji
se desio trebalo je da procesuira Tužilaštvo BiH još u ratu, tako da se
danas ne bi dala prilika pravosuđu Republike Srbije da se „bavi“
Dobrovoljačkom! Znam kako država Srbija, koja, po njihovom
tvrđenju nije učestvovala u agresiji na
BiH, diže optužbu protiv člana Predsedništva Ejupa Ganića?

Budući da je znao da je na Interpolovoj
potjernici, smatrate li da je gospodin Ganić istu potcijenio, da je bio
neoprezan, pa je ipak putovao u London gdje je i uhapšen?

GENERAL DIVJAK: Gospodin Ganić, i pored upozorenja od
odgovornih lica u Vladi i organa bezbednosnih službi, „poigrao” se
sopstvenom sudbinom. Posebno što je nekoliko dana ranije
zadržan nekoliko sati na Frankfurtskom aerodromu.

Da li je Tužilastvo BiH, ako je već obavješteno
o beogradskoj potjernici, trebalo već poduzeti neke korake u odnosu na
optužene bh. građane i time se pravno odrediti prema optužnici?

GENERAL DIVJAK: Tužilaštvo BiH vodi postupak protiv lica koja
su na poternici još od 2007. godine. I ja sam kao osumnjičeni davao
izjavu. Međutim, s obzirom da Hag nije utvrdio da postoji bilo kakva
sumnja o izvršenom ratnom zločinu, tako ni Tužilaštvo nije još uvek
utvrdilo krivicu osumnjičenih. Juče je Tužilaštvo dostavilo u London
spis o do sada učinjenom povodom Dobrovoljačke ulice.

I Vi ste jedan sa te liste. Kako se osjećate?

GENERAL DIVJAK: Osećam se sasvim dobro, miran sam i spreman da
se odazovem svaki put kada me pozove Tužilaštvo kako bi se utvrdile
činjenice o Dobrovoljačkoj.

Putujete li izvan BiH?

GENERAL DIVJAK: Nameravao sam da putujem 05. marta u
Švicarsku, ali su me prijatelji a i lica iz bezbednosne službe sprečili
da idem. Zamalo da me moja krajiška tvrdoglavost direktno odvede u
zatvor!

Kako se, po Vama, treba odnositi Vlada BiH
prema službenoj Srbiji u situaciji nakon hapšenja i presude g. Iliji
Jurišiću, obznanjivanja potjernice za 18 bh. državljana, a naročito
nakon hapšenja Ganića?

GENERAL DIVJAK: S obzirom na činjenicu da
Predsedništvo BiH, Ministarsko veće (Vlada!) i Parlament BiH imaju tri
stava i tri mišljenja nema ni jedinstvenog nastupa
u rešavanju pitanja kao što je Ilija Jurišić, sada Ejup Ganić ili za
optužene za Dobrovoljačku ulicu. Eto, npr., Špirić je pre dve godine
išao u posetu pokojnom patrijarhu Pavlu, , a da nije išao u posetu Iliji
Jurišiću. Ovih dana zvanična lica iz Republike Srbije, u vezi sa
Ganićem, kažu da je pravda u pitanju i čude se reakciji građana
Sarajeva!?

Kako tumačite da je Tužilaštvo u Londonu odbilo
da uz kauciju pusti gospodina Ganića iz pritvora?

GENERAL DIVJAK: Ne poznajem pravosuđe
Velike Britanije pa ni razlog zbog čega je odbijena kaucija.

Šta je realno očekivati (ako je više išta u
ovome svijetu realno!): da g. Ganić bude izručen BiH ili Srbiji?

GENERAL DIVJAK: U krajnjem nije bitno
gde će biti izručen, nego da ako dođe do sudskog postupka, da ono bude
objektivno i korektno bez uključivanja politike.

Vratimo se na bh. odbrambeni i oslobodilački
rat. Itekako ste kompetentni da odgovorite na pitanje: da li je ARBiH
mogla osloboditi više teritorija zemlje prije nego što je potpisan
Mirovni sporazum i da li se, uopće, morao potpisati ovakav Dejtonski
sporazum?

GENERAL DIVJAK: Agresoru sa prostora teritorije Srbije i Crne
Gore, a u određenom vremenu sa teritorije Republike Hrvatske, Armija BiH
i patriotske snage nisu bile adekvatno naoružane (bez teškog
naoružanja, minimalnog broja tenkova, bez vazduhoplovne podrške), jedino
su mogle da spreče potpunu okupaciju. Vojska
Republike Srpske oficirskim sastavom, materijalno – tehničkim sredstvima
i logistikom podržana iz Beograda u svim borbenim
elementima bila je dominantna – zabluda je da je 1995. godine ARBiH
izrasla u respektabilnu vojnu snagu. Ni završne godine rata ARBiH nije
raspolagala potrebnim brojem tenkova i oklopno - mehanizovanim
jedinicama, artiljerijom (kalibri od 155 do 203 mm), ni sa jakom
logističkom podrškom tako da je neozbiljna, neargumentovana tvrdnja da
je Dejton zaustavio ARBiH da „izbije do Drine“.

Vi i gospodin Šiber ste
časno branili napadnutu BiH, ali ipak ste obojica smijenjeni u jednoj
fazi oslobodilačkog i odbrambenog rata. Želite li komentirati te
činjenice?

GENERAL DIVJAK: Meni je žao što mi je
oduzeto pravo da pomognem u reorganizaciji ARBiH, obuci i moralnom
snaženju Armije. Ne komentarišem odluku mog
nadređenog, a posebno navedeni razlog: - ispunjeni uslovi za penziju –
60 godina života! Bilo bi smešno da nije tužno!

Vidite li i kada rasplet bh. ustavno-pravne i
političke krize?

GENERAL DIVJAK: Zasigurno, neće se ništa značajno dogoditi u
ustavno pravnoj oblasti do posle oktobarskih izbora.

Inače, kriza je namerno izazvana
i veoma dobro kontrolisana od vodećih stranaka. Za Bosnu i
Hercegovinu tragično je što tri bošnjačko-muslimanske stranke (SDA,
SBiH, SDP) ne sarađuju, mrze se, „udaraju“ jedni drugima nož u leđa!

“Obrazovanje gradi BiH”, naziv je udruženja na
čijem ste čelu. U najkraćem, kakve rezultate je isto polučilo za ovih 16
godina postojanja?

GENERAL DIVJAK: U dosadašnjem radu Udruženje je stipendiralo 2.933
djece i njima podijelilo preko 30.000 stipendija u
ukupnoj vrijednosti od 2.436.000 KM (1.250.000 EUR-a).
Istovremeno, njih više od 2.572 bilo je na ljetovanju u
Bosni i Hercegovini, Republici Hrvatskoj, Italiji, Austriji, Njemačkoj,
Španiji, Francuskoj, Belgiji, Turskoj, Švicarskoj, Poljskoj, Danskoj,
Slovačkoj, Švedskoj, Kanadi i Urugvaju.

S kojim asocijacijama u zemlji ili izvan BiH
imate partnerske odnose?

GENERAL DIVJAK:Veliki je broj asocijacija s
kojima sarađuje Udruženje. Evo samo neke najvažnije: USAID, Heinrich
Boll, UNDP, Hilfswerk, Civitas, Acat, La viva, Umcor, Fond otvoreno
društvo BiH, CCFD, DEZA, Emmaus i drugi.

Imaju li, zaista, naša, čak i obrazovana djeca,
budućnost u ovakvoj BiH? Ili, ovako - hoće li toj našoj djeci biti
priuštena prilika da budu budućnost svoje domovine?

GENERAL DIVJAK: Književnica Alma Lazarevska je napisala: „ U
našem toru smrdi, ali je toplo!”, pa tako i mladi u BiH u svom ataru, u
svom entitetu, u kojem mogu i naći i dobiti posao. Ima ih koji su
uspešni na fakultetima (asistenti), vodeći menadžeri u kompanijama, u
sredstvima javnog informisanja, ali s druge strane više je onih koji ne
nalaze posao. Mladi nemaju jedinstveni pokret da se izbore za svoja
prava. I mladi u BiH podležu stranačkoj nacionalističkoj ideologiji.
Srećom, mnogo je mladih u oblasti umetnosti i kulture, pa i sporta koji
su dostigli evropsku i svetsku reputaciju (muzičar Toperić, filmski
sineasti Danis Tanović i Jasmila Žbanić, književnici Hemon Aleksandar,
Jergović Miljenko i Bosanci koji rade u NASA, arhitekte, informatičari i
dr ).

Na samom kraju, ako želite
još nešto poručiti našim građanima u SAD, Kanadi te svijetu - samo
izvolite. Hvala Vam velika za ovaj razgovor.

GENERAL DIVJAK: Osećam da je i dijaspora „digla“ ruke od svoje
otadžbine, kao što je i ona digla ruke od dijaspore. BH dijaspora je
podeljena po nacionalnom principu i pod manjim je ili većim uticajem BH
nacionalnh stranaka. Ja sam svestan da BiH ne može bez dijaspore. Kad na
to mislim na umu su deca u BiH (bez roditelja, sa posebnim potrebama,
lošeg socijalnog statusa i dr. ) kojoj je potrebna svakojaka podrška
kako bi uspešno završili školovanje i studije (samo 24% srednjoškolaca
upiše se na fakultet, a u BiH samo je 4% građana sa akademskim
zvanjima!).

Deci ste potrebni ako ne vlastima!

Udruženje dnevne aktivnosti zasniva na dve
sentence:

5) Najsrećniji je onaj čovek koji je učinio
srećnim najviše ljudi. (Didro)

6) Najveći od svih kapitala je
onaj uložen u čoveka. (Alfred Maršal, ekonomista)

http://www.sabah-ba.com/intervju/191-intervju-jovan-divjak-penzionisani-general-arbih.html

Haško tužilaštvo
"Protiv Jovana Divjaka nije bilo dokaza"

Haško tužilaštvo provelo je prije devet godina istragu i nije pronašlo dokaze protiv penzionisanog generala Armije Bosne i Hercegovine Jovana Divjaka za stradanja pripadnika JNA u sarajevskoj Dobrovoljačkoj ulici u maju 1992. godine, objavio je u srijedu u Haagu na redovnoj pres-konferenciji posebni savjetnik haškog tužioca Frederick Swinnen.
On je kazao kako je haško tužilaštvo u julu 2002. primilo iz Republike Srpske predmet vezan "uz događaje u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 2. maja 1992. u kojem je Jovan Divjak bio naveden kao jedan od osumnjičenih" te je provelo nezavisnu analizu dokaza koje su proslijedile lokalne vlasti.

"Nakon što je proučio dokumentaciju vezanu uz Jovana Divjaka Ured haškog tužioca zaključio je da primljene informacije ne sadrže dostatne dokaze za progon ratnog zločina" i o tome su 2003. godine obaviještene vlasti u BiH, rekao je Swinnen.

"Haški tribunal nije nikada podigao optužnicu protiv Jovana Divjaka", kazao je Swinnen.

Divjak je uhapšen 3. marta na bečkom aerodromu na osnovu potjernice što je za njim raspisala Srbija zbog navodnog ratnog zločina nad pripadnicima bivše JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Tada je došlo do sukoba između pripadnika teritorijalne obrane BiH koji su branili Sarajevo i kolone jugo-vojske koja je kao taoca držala tadašnjeg predsjednika predsjedništva BiH Aliju Izetbegovića te se s naoružanjem i opremom pokušavala probiti iz zgrade u kojoj je bilo sjedište nekadašnje Druge vojne oblasti. U sukobima je poginulo nekoliko pripadnika JNA.

(FENA)

U slučaju Jovana Divjaka, 2 maja 1992 i 3 maja 1992 su dva dogadaja koja su bitna i za samu optužnicu koja je podignuta u Haagu, koja je oslobađajuća jer nema dokaza da je učinjen zločin i u drugom slučaju pokušavanjem revalizirati zločine i optužiti patriote BiH (njih 19) da su u tom slučaju počinjeni zločini da se isti ućutkaju u bosanskom getu i tako da istina ne ode iz BiH..Istina je jedna koju i sam Divjak potencira 2 maja je bio napad na BiH da se izvrši državni udar a 3 maja je potpisano primirje i mirno izvlačenje Jugo vojske iz kasarne i da su oni prekršili dogovor i pucali iz kolone koje je sud u Haagu okarakterizirao kao vojne ciljeve.
Maksuz selam od Rahmana...